Nauka i struka su osnovni pokretači svakog društva, ali se samo njihovi rezultati, plodovi teorijskih promišljanja, eksperimenata i prakse, primene u cilju dobrobiti ljudi. Nauka fizičke kulture ima veliki značaj jer čoveka stavlja u centar svog istraživanja i izučava ga celovito sa biološkog, psihološkog i socijalnog stanovišta.

U brojnoj ljudskoj populaciji najveću pažnju treba posvetiti deci, jer je svima odavno poznato da su stariji“pozajmljivali planetu od svoje dece”, da je “dete otac čovekov”, da su “deca naša budućnost”… Pre nego što se zapitamo šta činimo za decu, posetimo se nekoliko naučno verifikovanih činjenica i zašpažanja iz prakse:

1- Danas se deca neuporedivo manje kreću nego ranije što ima velike posledice na njihov kasniji razvoj, zdravlje i radnu sposobnost. U odnosu na ranije, deca više vremena provode sedeći, ne samo u školi, nego i kući, sedeći za kompijuterom. Igra, ali motorički zahtevna a ne statična, nestaje u životima dece. A ona je jedna od osnovnih fenomena ljudskog postojanja i uz ljubav najvažnija za dete (E. Fink).

Dete bez ljubavi i igre lišeno je svog temelja, pa raste i razvija se kao teško oštećena ličnost. Sve više društvo odustaje od kalokagatije – grčkog ideala vaspitanja koji podrazumeva harmonično jedinstvo duha i tela.

2- Svi podaci govore da su današnja deca u odnosu na ranije generacije slabije razvijena i motorički slabija. U njihovoj telesnoj strukturi sve je više masnog tkiva i masti oko unutrašnjih organa, što je veoma opasno za zdravlje.

U savremenoj nauci se sve više uvažava epigenetika koja se, za razliku od genetike, zasniva na promenama koje se zbivaju izvan DNK niza (genotipa). To znači da će ponašanje koje utiče na telo sadašnje generacije u određenoj meri preneti na njihovo potomstvo. Sve što radimo ili ne radimo sada sa decom, odraziće se i na njihovo potomstvo.

3- Današnja deca imaju u velikom procentu telesne deformitete, što će prestavljati pravu katastrofu u budućnosti (bolest, smanjena radna sposobnost i umna i fizička, veliki troškovi za zdravstvo države…). Nepravilna ishrana, stres, fizička neaktivnost, jedan je od osnovnih bolesti savremenog čoveka. Poražavajući podatak je da je među ugroženima sve više dece.

Najnovija istraživanja naučnika koji je dobio Nobelovu nagradu za otkrića u genetici kažu da je nekretanje osnovni uzrok dijabetesa B kod dece! Kretanje, dobro programirano i realizovano smanjuje masno tkivo i masti oko unutrašnjih organa, smanjuje stres, poboljšava funkcionalne mogućnosti, doprinosi boljem subjektivnom osećaju, prouzrokuje lučenje hormona sreće… Dakle vežbanje je preventiva, vežbanje je lekovito!

4- Najburniji razvoj deca imaju u prvih 12-13 godina života. U tom periodu je neophodno sistematsko, plansko vežbanje kao podrška biopsihosocialnom razvoju. Kako i koliko se radi sa predškolskom i mlađom školskom decom svima je poznato.

Ako se tome i doda nezainteresovanost ili lenjost nekih roditelja da podstaknu decu na vežbanje, jasno je da su deca prepuštena sopstvenim odlukama koje najčešće vode ka pasivnom načinu života.

5- Motorika dece se najviše razvija u mlađem uzrastu i tada je NEOPHODNO SVAKODNEVNO VEŽBANJE! Svakodnevnim vežbanjem se povezuju efekti vežbanja i čuva genetski potencijal čoveka. Povremena vežba sa dužim pauzama, naročito ukoliko su intezivna, upravo troše taj potencijal i veliko je pitanje u kojoj meri su dobra za zdravlje!

Prof. dr Vladimir Koprivica – SportKids.rs