060/1601911 office@zelenestrane.rs

Čuvari semena 1. deo

Posted By Zelene strane / 18/06/2015 / , , , / 0 Comments

Prva pripitomljavanja biljaka odigrala su se 9000 godina pre nove ere i to su bila pripitomljavanja žitarica, a zatim su usledila i pripitomljavanja povrća i kasnije voćarica. 

U svetu je od 1900. godine do danas, trajno nestalo oko 75 % starih sorti biljaka čije nastajanje je trajalo više hiljada godina!

Sorte su dobijane strpljivom selekcijom tokom više hiljada godina, a izgubljene su za jedan vek.

Koji su razlozi nestanka sorti i raznovrsnosti semena (agrobiodiverzitet) i semena uopšte?

Prvi razlog je bio prelazak sa domaćinske na industrijsku proizvodnju. Umesto da svi imaju svoje lokalno seme i seju ga, čime bi bila očuvana raznovrsnost (takozvane populacije u okviru iste vrste i čak iste sorte), ljudi su počeli da kupuju seme i da svi seju jedno isto seme proizvedeno od semenskih firmi.

Da bi smo razumeli situaciju pravilno moramo da pojasnimo neke pojmove.

Populacija su primerci iste vrste koji rastu izolovano u jednoj oblasti. Oni se ukrštaju među sobom i kada homozigotnost dostigne 90% da bi se izbegle neželjene genetske deformacije, obično posle 10 generacija, biljke se moraju osvežiti sa drugom polulacijom. Obično se zakinu muški cvetovi i pusti se da se biljke opraše sa mužijacima iz druge populacije čije smo seme posejali u isto vreme.

Sledeći korak u gubitku semena je bilo stvaranje hibrida.

Hibrid F1 Hibrid u genetici je spajanje dve previše udaljene genetske linije, čak različite ali bliske vrste. Ako posejete seme od F1 dobijate F2 koje drastično pobaci u prinosu i ima povećane homozigotne gene. Ponekad hibridi ako su nastali mešanjem dve različite vrste ili podvrste mogu biti i jesu neplodni.

Sorta je stabilna ako njene bitne osobine ostaju nepromenjene i posle ponovnog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja i posle svakog takvog ciklusa. Sorta je različita ako se razlikuje najmanje po jednoj osobini od bilo koje sorte iz referentne kolekcije sorti.

Ali sa povećanjem nivoa znanja selekcionera – oplemenjivača biljaka, stvarao se sve veći broj novih biljnih sorti. Nove sorte su počele da prelaze državne granice menjajući neke od svojih svojstava u novim uslovima u koje su dospevale (ranostasnost, prinos, učešće specifičnih organskih materija i sl.).Tako su nastale nacionalne sorte.

Ovo je uslovilo uređenje tržišta novih sorti od strane države, odnosno potvrdu njihovih osobina u određenim agroekološkim uslovima, pa su nastajale nacionalne sortne liste.

Od 1970.god do danas u okvirima EU usled komercijalne trgovine nestalo je, dakle zauvek je uništeno oko 2000 starih nacionalnih sorti! Tada je donešena zabrana u okvirima EU da se prodaju kultivari koji nisu na nacionalnim sortnim listama.

Ali iako je ideja bila uvesti red i standarde , biljke su živa bića, različita među sobom od jedinke do jedinke, od bašte do bašte, od kraja do kraja… pa su tako testovi i zakoni koji su trebali da ih zaštite počeli istovremeno i da ubijaju raznovrsnost jer su odbacivali recimo biljke i seme iste tradicionalne stare sorte samo jer se malo razlikuju stoga jer potiču iz različitog dela zemlje i-ili jer imaju manji prinos.

Osim ovih problema, pojavio se i problem genetski modifikovanih biljaka.

Čuvari semena

Nastaviće se…

 

Comments

No comments

Leave a reply

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *